Психодинамско гледање на значење бајки

Дубља значења крију се у бајкама што сам их чуо у
детињству, него у истинама којима ме је научио живот.
Шилер

Многи аутори слажу се са тим да бајке уче децу о животу, помажу им да открију себе саме и подстичу здрав психолошки развој јер уче децу да су тешке ситуације неопходни, саставни део живота и да се оне могу превазићи уколико се храбро суоче са њима.

У овом тексту биће речи о томе како на значење бајки у психофизичком развоју деце гледају дечији психолози и терапеути психодинамске оријентације. Један од истакнутијих аутора који се бавио улогом бајки био је Бруно Бетелхајм. Његово је полазиште је да се бајке обраћају на више нивоа: свесном и несвесном, рационалном и емотивном бићу детета. Бајке, како он каже, помажу детету да структуира своје доживљаје и нуди начин на који може да гледа на своју унутрашњу психолошку реалност која је на неки начин веома слична по својој динамици заплету бајке.

Током најранијих година, дете које је везано за родитеље, превасходно мајку, треба да постепено стекне самосталност и да израсте у особу која је независна и која може сама о себи да се стара. Дакле, захтеви развоја детета нагоне га да из једне безбедне позиције, које дете најрадије не би да мења, крене развојним путем осамостаљивања који са собом носи многе конфликте, дилеме и тешкоће и из перспективе детета је несхватљив. Заправо дете нема идеју због чега би требало да постане самостално (кад има заштиту одраслих), јер не жели из своје заштићене позиције да се помера. А развој га ка  томе усмерава, одрасли га ка томе упућују, а да се неки пут превиђа колико је то емотивно захтевно, некада и неразумљиво и нежељено стање ка којем дете иде.

Треба имати у виду да се дете предшколског узраста суочава са веома важним, али често и деликатним развојним задацима. Неке од њих ћу поменути: љубомора у односу на браћу и сестре, захтеви за адаптацијом у вртићу и усклађивање сопствених жеља са вршњацима. Такође, ту могу да се јаве и проблеми неадекватног поступања родитеља, као на пример, емотивна недоступност родитеља, тензиона емоционална клима у породици, као и могућност постојања конфликата који се не разрешавају. Важне теме са којима се деца сусрећу односе се и на губитке драгих особа – најчешће бака и дека, који су тешки уколико је дете са њима успоставило позитивну емоционалну везу. У данашње време све је и већи број развода родитеља са којима дете мора да се суочи и да се на позитиван начин избори. Ово су само неке од могућих тешкоћа са којим дете може да се сусретне током одрастања.

Разумевање основних мотива које бајке носе и њихових специфичности захтевају сложену анализу мотива и намера свих важних актера бајке, као и њихових међусобних односа. Због тога, у овом тексту ћемо се само укратко дотаћи само главних мотива којим ћемо приближити приступ у тумачењу. Тако на пример, бајка Пепељуга, тумачена психодинамским појмовима осликава супарништво између браће и сестара. Са њом се лако индентификују деца у породицама и вршњачким групама у којима постоји ривалство и која свој положај сматрају мање вредан од позиције браће и сестара. Кроз бајку се инфериорна позиција превазилази и главна јунакиња са којом се дете идентификује надмашује оне који јој у почетку делују надмоћно.

Неке бајке могу имати сличну главну тему, али имају и своје специфичности. На пример, у бајкама Ивица и Марица и Црвенкапа главна тема је стицање  независности и осамостаљивање. Али и када је главни мотив сличан као код ове две бајке, оне се разликују јер су Ивица и Марица гурнути да се сналазе у непознатом свету, док је Црвенкапа сама, свесно изабрала да крене пут независности и наилазила на специфичне тешкоће. Однос Црвенкапе и вука  на симболичан начин одражавају дилеме са којим се суочава незрело биће током свог одрастања – као што је питање можемо ли имати поверења у сваку особу које на путу свог одрастања сусрећемо?

Свака бајка нуди свој специфичан заплет и околности под којима се одвија и Бруно Бетелхајм каже да ће дете наћи бајку за коју ће се везати и која ће му на утешан и охрабрујући начин указати на то како да се избори са својим развојним задацима. Богатство различитих бајки нуде широк спектар дечијих конфликта представљених на начин који делује привлачно детету. Бајка креће од ситуације која је развојно изазовна и одговара дететовом унутрашњем психолошком стању. То је оно због чега су бајке привлачне деци, али оно што је терапеутско у бајкама је управо то што бајке дају даљу разраду до које дете не би могло само да дође. Указује му да је његов проблем препознат, да је постојао и раније и да постоји лек за душу детета које уз помоћ бајке може да сагледа своју ситуацију на донекле другачији начин што му даје осећај оптимизма у свом суочавању са развојем.

Постоје и мишљења да би садржаји бајки због своје фабуле могао да узнемири дете за шта по представницима ове школе мишљења нема разлога јер се дете се и без бајки, суочава са ситуацијама које су му тешке. Бајка даје наду детету на основу расплета који има позитиван исход, да и њихове дилеме, конфликти и тешке ситуације, такође, на позитиван начин могу бити решени и да је успешан излаз из ситуације могућ. На неки начин, бајке дају детету утеху и указују на то како је могуће гледати на проблем, како се тај проблем иако на почетку делује немогуће решити, постепено или нагло уз помоћ одређених ,,сила’’ које делују – трансформише и иде ка позитивном исходу. Настојања да се дете заштити од тешких садржаја који постоје у бајкама тешко да су детету од помоћи јер нудећи му само позитивне, безконфликте садржаје, шаљемо поруку детету да и ми као одрасли нисмо у стању да сагледамо дететова унутрашња комешања, дилеме и потребе и да наша немогућност да на њих одговоримо, заправо не даје детету модел како са својим психичким садржајима да изађе на крај.

Бруно Бетелхајм сматра да о томе како бајка делује и шта је то што је у бајци лековито не треба објашњавати детету. Тиме што су дешавања у бајци временски толико удаљени од живота детету дају му безбедну дистанцу да не доводи у везу своју животну ситуацију са ситуацијом у бајци. Та дистанца му нуди олакшено укључивање у фабулу бајке, могућност да се идентификује са ликом у причи који на психолошком нивоу пролази кроз сличне тешкоће. Некад дете жели да му се прича изнова чита и у том читању дете причу усваја као своје психолошке водиље, начин да структурише искуство и да очекује њихово позитивно разрешење.

Начин на који бајке утичу је несугестиван – оне само нуде своја разрешења и не тражи од детета да их прихвати. За разлику од басни које носе директну моралну поуку и тражи од детета да заузме став, начин деловања бајке је суптилан, оне су заправо на истој страни на којој је и дете и на тај начин недирективно делују.

психолог – стучни сарадник

Дејан Виденовић