Муцање представља поремећај ритма и темпа говора. Флуентан (течан) је онај говор који се одвија континуирано, без напора оклевања, погрешака и/или исправљања. Ова особина није константна већ варира од особе до особе, од ситуације у којој се особа налази, као и теме о којој се говори. Нефлуентан (нетечан) говор је онај у којем се јавља већи број оклевања, понављања (како гласова, речи и/или читавих реченица), исправљања, застоја, пауза. Нефлуентност се често јавља у раном детињству у тренутку када се говор и језик интензивно развијају, у периоду између друге и пете године живота (у овом периоду се стиче садржајна страна говора – представе и појмови, савлађују артикулација гласова и граматички елементи, а затим изграђује способност формирања реченице за комуникацију са околином- зато овај период називамо један од „најбурнијих“ периода у развоју говора и језика код деце.).
Новија истраживања наводе да у предшколском узрасту око 8% деце пролази кроз различите фазе муцања ( Yаiri и Seery, 2015), али и да се појава нефлуентности смањује развојем детета, и да се код великог броја деце спонтано изгуби.
Физиолошко муцање ( у домаћој и страној литератури још увек постоје расправе око термина који се употребљавају како би се ова појава описала, ми ћемо за потребе овог текста користити овај термин), за разлику од правог секундарног муцања разликује начин на који дете муца. Код физиолошког муцања дете муца без напетости, без грчева и пропратних напетости лица. Углавном се физиолошко муцање своди на понављање првог гласа типа а-а-а-ако ми даш… , или слога ко-ко-колико смем..? , а може се јавити и у виду понављања целих речи био-био-био сам… Овај начин говора је резултат недозреле говорне мускулатуре да пропрати мисаони ток и изабере адекватну реч из великог фонда који се развио у периоду који је наступио.
Неке од карактеристике физиолошког муцања:
- понављања слогова у речима 1-2x (па-па-патка)
- понављање целих речи или фраза (дај-дај-дај ми капу)
- оклевање или поштапалице у говору ( „а“, „х“, „хм“, и сл.)
- нема напетости говорних органа (мишића лица, усана)
- дете није свесно неправилности у говору, не избегава говор.
Некада се из физиолошког муцања можете развити и право муцање,а неке од карактеристика које прате право муцање су следеће појаве:
- убрзан пулс
- црвенило
- знојење
- ширење зеница
- трептање очних капака
- тикови
- повећана напетост мишића усана, језика или лица.
За појаву правог муцања требају се поклопити следећа три фактора:
- Наследна склоност (генетска предиспозиција)
- Карактеристика личности (критични период)
- Провокацијски фактор (догађај или изненадни стрес)
До појаве правог муцања долази кад је дете по природи осетљивије, има генетске предиспозиције и мора бити изложено стресу. Дете може имати наследну склоност, може бити изложено стресу, али то не мора нужно значити да ће и муцати. Сам стрес без генетске предиспозиције код осетљивог детета не мора изазвати муцање.
Рана интервенција муцања је најважнији корак у његовом превазилажењу.
МУЦАЊЕ ЈЕ РЕШИВО АКО САРАЂУЈЕМО ЗАЈЕДНО
Шта је оно што Ви као родитељ и васпитач можете да учинити за дете?
- Укажите му на друге лепе ствари које оно зна (цртање, певање, плесање..).
- Подстичите независност детета, храбрите сваки његов покушај спровођења идеја.
- У разговору усмерите се на оно шта дете говори, садржај, а не на то како говори.
- Будите му добар говорни узор, причајте полако с њим, без нервозе, ужурбаности.
- Користите једноставније и краће реченице.
- Певајте са њим.
- У периоду нетечног говора предност дајте невербалним играма.
- Не прекидајте дете док говори.
- Не упозоравајте дете на грешке у говору.
- Не говорите му да стане, почне поново, дубоко удахне или да говори полако.
- Не говорите уместо детета, нити завршавајте његове речи,већ поновите то што је оно рекло полако ритмички ( нпр. „Желео/ла си да ми кажеш..“).
- Не критикујте га ако муца, нити га награђујте ако не муца.
- Не дозволите да му се ругају.
- Ако је дете свесно потешкоћа у говору, разговарајте с њим на примерен начин о томе.
- Избегавајте изненадна прозивања и игре речима код којих треба брзо смислити или рећи одговор.
~ Избегавајте добронамерне савете као што су: „Размисли пре него што кажеш.“ „Удахни пре него што почнеш говорити.“ „Мало се опусти.“„Почни мирно још једном.“ …
Када би такви савети помагали, муцање не би било такав проблем. Тиме само појачавате и усмеравате пажњу других на особу која муца.
Кроз певање и рецитовање успорава се говор и подстиче усвајање ритма и мелодије, тако да то може бити одличан начин да уведете дете у неку активност.
Причање прича и препричавање, чиме се стимулише и вербално памћење, помаже детету да кроз слушање другога усваја правилан модел.
Стимулисати целу моторику: ходање у ритму, плесање, пљескање рукама и сл. тиме се подстиче и развија аудитивна пажња битна за развој говора и језика, као и растерећеност говорних органа. Ово су одличне активности кроз које су могу упоредо спроводити и вежбе правилног дисања- које је основа за добар говор.
Уведите дете у ритам живота нек унапред зна шта је следеће од активности у кући/вртићу, нек има свој кутак у кући/вртићу где може да се одмори.
Вежбајте правилно дисање кроз свакодневне ситуације.
Муцање погађа особе свих узраста. Већина деце ипак прерасте муцање те се данас процењује да око 1% одраслих муца. Многи појединци с овим поремећајем постали су успешни у каријерама које су захтевале јавни говор. Неки од њих су Winston Churchill, Marlyin Manroe, Bruce Willis…
Ову су само неке кратке информиције које могу помоћи уколико приметите да се јавило муцање код Вашег детета, у сваком случају потребно је додатно контактирати логопеда како би вас упутио шта је потребно радити, или Вас упутити на неки додатни логопедски третман.
Стручни сарадник логопед Ана Хаџић
Литература
- ”Поремећај флуентности “ –зборник радова , Београд 2016.
- “Отклањање муцања код деце предшколског узраста” Београд 1980.
- “М-м-моо-гу а-а-ако хоћу” Корак по корак у савладавању муцања, Београд.