Ја сам радознао да дознам све што нисам дознао
На великом путу разумевања света у коме се нашло и свог места у њему, један од првих задатака за мало дете је да истражи и разуме своје тело. Бебе старе неколико недеља провешће, на пример, много времена посматрајући своје шаке и прсте, а како време одмиче заинтересоваће се и да их употребе да приближе себи своје играчке, ћебенце или их ставе у уста. У устима неретко заврши и стопало, а руке ће у свакодневним активностима, како напредује њихова покретљивост и координација, истраживати и остатак тела. Околина у овим почецима дечјег истраживања ужива, радује се овладавању новим речима које означавају делове тела и вештинама које су све сложеније, награђује бебе осмехом и похвалама. Ову врсту радозналости разумемо баш тако – као радозналост на коју деца имају право и која им је потребна за препознавање и освешћивање себе и својих граница. Како године пролазе, поздрављамо је све више, јер препознајемо да детету помаже да само себе умири (на пример, сисањем палца) и боље разуме делове и користи функције свог тела.
За неку малу децу из ове радозналости и из потребе да истраже начине на који могу себе опустити доћи ће тада и до још једног важног открића: додиривање гениталија причињава телесно задовољство, доноси умирење, опушта. Подстакнуто доживљајем пријатности, дете ће се додиривању враћати, рефлексно изазивајући себи задовољство. У том додиривању ћемо га пре или касније затећи, у породичном дому или вртићкој соби, у гостима или на плажи.
Иако ће одрасли често то тако разумети, оваква сексуална радозналост на раном узрасту не може бити изједначена са сексуалним понашањем одраслих, није вођена једнаким унутрашњим доживљајима и нема исти циљ. Једном када је дете успоставило навику мастурбације, она тешко да ће потпуно опет изостати, али то не значи да треба одмах одустати од размишљања и бављења њоме. Као и многа која тек долазе, и ово понашање прилика је за раст самог детета, одраслог који о њему брине и њиховог међусобног односа.
Одрасли је неопходна сигурна база детету које открива себе. Један од предуслова да одрасли то заиста и буде је да прво пође од сопственог немира и нелагоде, потражи им узрок и раздвоји своја осећања и потребе од дечјих. Неминовна је брига одраслог за добробит самог детета и његове различите навике о којима до тада можда није мислио. Али, дубок доживљај непријатности одрасли често има и због сопствених лоших искустава са оштрим казнама и забранама које је сам добијао, прекорима који су били понижавајући и стида везаног за осуђујуће погледе околине о којима није имао прилику да са неким поразговара. Ти садржаји су нешто друго у односу на оно што се овде и сада догађа са дететом. Погледи околине за дете предшколског узраста још нису толико значајни и оно ствари не ради да би их привлачило – оно о њима најчешће уопште не размишља до момента када околина почне да негодује. Не рађамо се са знањем о томе шта су друштвене норме понашања, у њих су нас уводили, а своју децу постепено сада уводимо ми, својим сугестијама и вођством. Па тако, када видимо да дете прстиће увлачи у ноздрве, не држи руку на устима док кија, непримерено се опходи према другима, скида делове одеће када и где то пожели – реагујемо својим усмеравањем и појашњењем. Наводимо да разумемо да му се сада чини да је то неопходно, али да то не радимо и да постоје прихватљиве алтернативе понашања пред другима. Уочавање склоности ка мастурбацији такође је, зато, прилика и за прораду концепта приватности и дискретности са дететом, онолико сложено колико дете може да разуме, па постепено све сложеније. Разговор о томе треба да покреће одрасли, мирним, уобичајеним тоном, са стрпљењем, прихватањем и дозвољавањем детету да се изрази, у тренутку у ком су и одрасли и дете опуштени и спонтани. Неки од оквира могу бити:
– Који делови тела су нам уобичајено сакривени од туђих погледа?
– Које делове тела покрива наш купаћи костим?
– Како ћемо правилно називати делове тела?
– Који додири нам пријају, који не?
– Коме је дозвољено да нас додирне? Кога ми смемо да додирнемо? Где?
– Додиривање самог себе некада нам може бити пријатно, али то не радимо пред другима. Где и када је у реду то радити, а где можемо покушати да се суздржимо?
– Шта нам значе речи интима, приватно, дискретно…?
Стрпљивим настојањима да себе разумемо и умиримо, препознамо изворе свог страха и с њима се суочимо, а затим и да с дететом водимо овакве дијалоге и дозволимо да нас они одведу до дечјих питања уобичајено је да се постигне равнотежа и да дете постепено организује своја понашања тако да она буду и пријатна и пристојна. У реаговању на дечју мастурбацију не би смело бити казне, насиља, присиле, окривљавања, понижавања, грубости и називања погрдним именима. Пожељно је благо и мирно помоћи детету да скрене пажњу на неку другу занимљиву активност, ангажовати га у неком заједничком процесу и посветити се спонтаној размени са дететом. Доследно преусмеравање детета на задовољство у спољашњем свету подржаће га да то све више и само препознаје и мање се окреће самостимулацији.
Уколико осећај нелагоде код родитеља због дечје мастурбације никако не пролази, дечју мастурбацију дуже времена различитим начинима није било могуће преусмерити и кориговати тако да се одвија у прихватљивијим тренуцима, учесталост и интензитет мастурбације ометају дете у томе да се ангажује у играма и активностима, приликом мастубације дете себе повређује или инсистира на укључивању још некога у тај чин, неопходно је потражити подршку професионалаца за себе и дете.
Иако није уобичајено да једном успостављена навика мастурбације потпуно нестане, оно што се може мењати јесте њена учесталост и тренуци у којима дете за њоме посеже. Размишљајући о мастурбацији код детета о коме бринемо, важно је зато покушати препознати постоје ли уобичајени тренуци када се јавља, неки обрасци у средини који су правилни и делује да је можда условљавају. Ово је значајно јер је честа појава да дете користи мастурбацију као начин да се умири и одагна стрепње, доживљај самоће и туге, осећај одбачености и мањка размене са онима од којих очекује пажњу. Због тога, изненада појачана и учестала потреба за мастурбацијом кад год је мало дете само и без активности сигнализира заправо и појачану потребу за контактом, пажњом и топлином, нечим што ће му кроз однос са другима скренути пажњу и омогућити да умирење и утеху покрене и другачије. Из сличних разлога, појачана и учестала мастурбација код детета може пратити веће животне промене и кризе кроз које породица пролази и позив је и тада за већим степеном укључености одраслог у топлу, двосмерну комуникацију и опуштајуће активности са дететом као и појачано настојање да се разуме дечја перспектива у актуелним тешким околностима.
Неопходно је, на крају, разумети и да је једна од основних потреба детета она за топлим физичким контактом са онима које воли, нежностима, пољупцима и загрљајима на свакодневном нивоу и да мањак ових заједничких тренутака може допринети томе да се дете све чешће усмерава на самостално задовољавање те потребе.
Ауторка текста: Невена Стрижак, психолошкиња