Необично необично игре –истраживачки приступ игри и играчкама у сарадњи са родитељима , на Двадесетим стручним сусретима медицинских сестара предшколских установа Србије представиле су:

Азарић Ана, Кулић Марина и Срнић Сандра, медицинске сестре –васпитачи и  Ђурић Катарина, стручни сарадник  , психолог

Холистички приступ развоју, истраживачки приступ игри и интензивна сарадња са родитељима су већ неколико година одлика рада у јаслама „Весељко“ . Тим јасала „Весељко“ је на Стручним сусретима медицинских сестара, у претходном периоду, више пута  представио свој рад, кроз презентације: „Развојно значајне игре“ (2011), „Од игре се расте“ (2012), „Корак по корак, реч по реч“ (2014). Тим медицинских сестара васпитача ових јасала, заједно са својим стручним сарадником-психологом, континуирано унапређује васпитно-образовни рад и сарадњу са родитељима, а током 2016./17. у начин рада у јаслама су укључени и  елементи пројектног планирања.

Пројекат Необично необично игре –истраживачки приступ игри и играчкама у сарадњи са родитељима је започео посматрањем деце и њихових интересовања.  Посматрали смо како деца праве избор материјала за игру и начин играња. Снимали смо видео и аудио записе, правили белешке и дискутовали на тимским састанцима. Уочили смо да је за децу играње важније од играчке!

Следећи корак је информисање родитеља о значају игре и о грађењу односа са дететом кроз игру. Родитељи су информисани путем паноа, затим током свакодневних дијалога и на групном родитељском састанку . Циљ нам је био да родитељи имају добар увид у васпитно образовни рад у јаслама и да разумеју важност свог учествовања у креирању и реализацији активности са децом . Спровели смо и анкету са родитељима о игри њиховог детета:  која је омиљена игра (играчка) у овом периоду, колико игра траје, где се дете игра, са ким се игра, само или тражи одраслог, шта говори…Родитељи су правили белешке, а неки су фотографисали своје дете у игри. Све то помогло нам је да боље упознамо  и планирамо даље активности, у којима су родитељи  учествовали свакодневно.

Заокруживање пројекта реализовано је кроз радионицу: „Путовање кроз играње“. Свих седам јаслених група је истовремено учествовало у овој активности. За организацију простора и кретања користили смо  игру „Воз путује…“ и тиме обезбедили да се групе крећу кроз простор  без гужве, а на свакој „станици“ их је чекала нова поставка за игру ( 1.  Игре прстима, 2. Мотала, мотала свилицу, 3. Школица –крпица, 4. Кретање као игра, 5. Кутија, кутија, кутијица, 6. Откачене штипаљке, 7. (Не)обичне игре обичним папиром).

Нови циклус активности са родитељима  је кренуо са  циљем да се размене идеја за нове игре и играчке. Договорили смо се да свако направи играчку за своје дете (обично-необичну играчку). Те играчке за децу имају посебан значај, преносе им делић топлине свога дома, а пружају им и утеху кад им је то потребно. На крају смо направили изложбу играчака и збирку игара коју ћемо допуњавати.

Свакодневно присутни у групи, родитељи су могли да узму учешћа као саиграчи деци. Неструктуирани материјали и начин играња деце су изазвали велико интересовање и нескривено изненађење, а затим и одушевљење код родитеља. Заиграни, деца и одрасли су постали партнери који кроз игру граде равноправни однос, јер у оваквим играма одрасли није носилац моћи и контроле понашања, пошто је ситуација подједнако нова и инспиративна, а  исход неважан. Битан је процес, нема страха од грешке и зато је лако, опуштајуће, а истовремено подстицајно. Играње има свој пуни потенцијал и сви учесници су људи који се играју (homo ludens) и кроз игру расту и развијају своје компетенције (и деца и одрасли).

Златно правило наших игара је да заправо не постоје правила!  Зато нико не може да буде у предности или надмоћнији,  јер боље познаје или разуме правила. Одрасли и деца су, у овим играма,  међусобно равноправни и заиста партнерски истражују и граде игру! Добро, морамо признати можда су ипак деца малкице у предности, јер они не престају маштати за разлику од нас, који можда и нисмо свесни  када смо престали да маштамо и лишили себе крила у страху од летења. Зато  је важно да деци не сечемо крила, већ да подржимо њихов лет!