ДЕЦА И РАЧУНАРИ

 

Правилан раст и развој деце уз свакодневну употребу рачунара

значајно су отежани.

Смањење физичке активности, неадекватни услови за рад и неодговарајуће навике, У ПЕРИОДУ КАДА СЕ ТЕЛО И ДУХ РАЗВИЈАЈУ, могу да буду

велики проблем за младе.

Услед дугог гледања у монитор, очи се напрежу и фокусирају више него што је то нормално, што за последицу има замућен вид, исцрпљеност, главобољу. Када радимо на компјутеру, трепћемо три пута мање (трептање размазује сузе по површини ока и ствара чисту површину која омогућава добар вид). Потражите мат екран, бирајте квалитетније мониторе који задовољавају ригорозне стандарде; однос контраста и осветљењења не сме бити напоран за очи;

Периодично поведите дете очном лекару.

Ергономски дизајниране столице, права удаљеност од монитора (45-60 цм), и добар распоред компоненти могу директно утицати на здравље малишана. Деформације кичменог стуба у овом периоду развоја нису ретке.

Упале тетива и њихових овојница које настају због неадекватног положаја екстремитета могу потпуно онеспособити шаку и прсте и изазвати непријатне болове при покретима.

 

Ако од малих ногу научимо децу да ПРАВИЛНО користе рачунаре (правилан положај тела, физичке активности – вежбе истезања током обавезне паузе на сваких 30мин…), онемогућиће се неправилан развој младих, појаве ПОВРЕДА, осећање НЕЛАГОДНОСТИ и УМОРА.

 

Ризици за ментално здравље детета:

ОСТАВИТИ ДЕТЕ да, без претходног усмерења, контроле, или неке врсте надзора, проводи време на ИНТЕРНЕТу, ИСТО ЈЕ ШТО И ПУСТИТИ ГА ДА ЛУТА УЛИЦАМА НЕПОЗНАТОГ ВЕЛЕГРАДА. Ризик да му се при томе десе неке лоше ствари које би се могле очекивати у реалном свету

и те како је присутан и у овом виртуелном.

ШТАВИШЕ, због неких специфичности (анонимна комуникација, лажно представљање Интернет ПРЕДАТОРА – педофилија, порнографија, насиље, крађа личних података…), интернет може бити неупоредиво ризичније место за најмлађу популацију него средина у којој они живе и у којој се крећу.

 

Из часописа «ДИГИТАЛ магазин», бр 88

Избор текста и интерпретација – Светлана Лакушић, дипл. социјални радник ПУЧ

новембар 2016г.

МАМА, ТАТА И ДЕЦА У ДИГИТАЛНОМ СВЕТУ (1)

Друштвени медији (друштвене мреже) нису само начин живота за младе људе – они су њима сам живот.

 

Колико смо свесни шта наша деца тамо раде и како тамо „живе“?

Живети „онлајн“, у сваком тренутку моћи разговарати , послати фотографије или видео, видети и бити виђен… појачава осећање постојања, учествовања, присутности и повезаности са светом и свима онима који нису поред нас.

Али, бити „онлајн“ значи и бити непрестано свему (и свачему) изложен, што нашу децу (па и нас), врло лако може увести и у ситуације непредвиђених ризика и опасности које (све чешће смо сведоци), могу имати и најгоре исходе.

Да бисмо помогли нашој деци да буду сигурни и безбедни у онлајн комуникацији и интеракцијама, да паметно користе друштвене мреже и апликације, да деле позитивне вредности, морамо пратити шта се дешава и са децом и са медијима.

• Питајте децу шта све раде и како се осећају на својим мрежама
• Гледајте дете у очи
• Удубите се, посматрајте
• Слушајте пажљиво шта Вам дете говори
• Слушајте га срцем
• Уздржите се од осуђивања, процењивања, придиковања
• Прихватите своје дете онаквим какво јесте и као такво га разумите
• Дајте детету лични пример у блискости, заинтересованости, систему вредности, смислу живота, стилу живота
• Знајте да ће нарочито упечатљиво на дете утицати Ваша слика, тј. Ваш лични пример у коришћењу нових, све новијих ИКТехнологија

Једном реченицом:

• Прикажите свом детету лични пример употребе а не злоупотребе информација, људских комуникација и живота уопште. ☼

Из „ТЕЛЕНОР бесплатног месечног магазина о лепшој страни комуникације“ бр.82 Интерпретација: Светлана Лакушић, дипл.социјални радник ПУЧукарица, новембар 2016.

☼ др Оливер Суботић за малу децу препоручује највише укупно један сат „монитора“ дневно(!) Укупно: мониторТВ+ монитор телефона+ монитор рачунара

П.С.

Препоручена шира литература (употребите☺ интернет ☺):

„Друштвеност у доба интернета“

Аутор: проф. др Далибор Петровић

(професор БУ: Саобраћајни факултет и ФОН)

П.П.С.

• „Шта је то окружење“? (медијум☺)

Један дечији одговор:

• „Кад се мама и тата смеју – то је супер окружење!“