Рећи „корисније је пасти и повредити се, а јачати своју спретност“ је данас врста јереси. Ипак, ако се мало боље замислимо, a нарочито ако сагледамо ситуацију из шире временске перспективе, дозволити детету да ризикује, а овладава својим телом већ на најранијем узрасту дугорочно доприноси дететовој самосталности, спретности и осећају самопоштовања.
| Игра са ризицима може се одредити као деци интересантна и узбудљива активност која укључује ризик од физичке повреде и игра која омогућује прилике да се тестирају и уче границе као и да се учи о ризику од повреде (Сандсетер 2007) |
Истраживања показују да деца, којима је дозвољено да слободно истражују могућности свога тела и одлике средине која их окружује, развијају самосталност, физичку спретност, самопоуздање, уче да процењују ризик, опасност, што их припрема за изазове у другим сферама живота. Добро познавање ризика може им бити од директне користи у ситуацијама када касније у животу нема одраслих који надзиру ситуацију.
| Активности као што су пењање, клизање, балансирање, скакање са висина као и деци омиљена, висити наопачке, могу се сматрати играма са ризицима. |
Деца која су могла слободно да истражују своју средину од најранијег узраста, не само да су упознала могућности свога тела и сама поставила границе свог истраживања, на основу личних одмерених покушаја и погрешака, она су развила и толеранцију на фрустрацију, један од великих ослонаца у одрастању.
Присетимо се ситуације припреме за игре напољу. Ово је често ситуација праћена НАДЗОРОМ, истанчаним фокусом на заштиту деце као и указивањем на опасности, ограничавање домета игре, могућих средина за игру и свеприсутним НЕ. Ако ближе погледамо ситуацију, одрасли емитује страх, поставља ограничења и у ситуацији је стреса. Стрес за одраслог стрес је и за дете. Појачана брига одраслог доноси страх детета.
Замислимо даље ситуацију у којој дете прилази низбрдици. Фокусирано прилази и одмерава ситуацију, али и реакције одраслог. Док покушава да направи први корак даје шансу одраслом да му да дозволу или ускрати кретање. НЕ, ПАЗИ, ПОВРЕДИЋЕШ СЕ… у ситуацијама дететове високе усмерености пре ће збунити дете и проузроковати ситуацију повреде него самостална дечија активност.
Претерани фокус на сигурност може бити проблематичан, јер тежња да се избегну повреде ограничава изазове и стимулацију потребне деци да би се развијала физички и ментално. Одрасли носе одговорност да дозволе сусрет са ризицима и изазовима под супервизијом. Процена ситуације ризика од стране одраслог утицаће на то како они реагују на дете које ступа у ризик.
| Улога је одраслог да деци обезбеде сигурно окружење у ком ће моћи да ступе у активности које носе ризик, окружење које је сигурно колико је неопходно, али не сигурно колико је могуће. Права мера је и овде мерило успеха. |
Оно што истраживања показују јесте да ће смањење ризика од дечјег повређивања доћи пре кроз дечје разумевање и овладавање својим телом, чулима и средином него путем надзора одраслих. Дете које стекне физичку спретност успешније ће проценити ситуације у којима се нађе, и обрнуто, дете које је имало ограничени сусрет са изазовима биће у већем ризику да доживљава неуспех.
У следећој ситуацији припреме за игре напољу, осим што ћете обезбедити деци адекватну одећу која им може дозволити да слободно истражују, промислите и о добитима игре коју ваше дете спонтано организује, за дететове емоције, осећај сигурности, повезаност са природом, са другима, истраживање, упознавање света око себе… Листа је дуга.
| Свако мало дете преузима ризик што заузврат води учењу нових вештина, као што су ходање, трчање, пењање и вожња бицикла. Свака од ових активности укључује одређени ризик али је неопходна за развој детета, а ово важи и за игре са ризицима. |
Деца најбоље уче кроз слободну игру и откривање. Квалитетна игра укључује целовито дете, његову/њену крупну и фину моторику, чула, емоције, интелект и социјални развој. Игре са ризицима имају своје место у развоју детета. Ове игре омогућују деци да прошире своје границе и науче нове животне вештине. Вероватно је најбоља припрема за ситуације ризика којима дете може бити изложено подршка свеукупном развоју детета. Физички спретно дете, са позитивном сликом о себи и са јасним личним границама у бољој је позицији да одмери ризик.
Текст је позив да за себе промислите о значају игара које су деци стимулативне и да постепено ширите своје поље толеранције и поље дечијег испољавања. Најзад, ако сагледате игру са ризицима из дечије перспективе или се присетите себе у овим играма, увидећете да ове игре карактерише висок ниво узбуђења услед праве мере страха који покреће, а не „паралише“ дете. Игре са ризицима су на крају још један позив на Ваше будно присуство.
Педагог ПУ Чукарица,
Тијана Боговац
Фотографије деце средње III групе вртића Бајка у играма са ризицима