13 мар 2017
13 марта, 2017

Говорно језички развој деце

 

Говорно језички развој деце

Стицање способности вербалне комуникације отпочиње првим криком новорођенчета и траје током живота. Способност детета да комуницира, или да одговори на комуникацију, јавља се много пре овладавања вербалних способности.

Развој говора и језика  дели се на три фазе:

n       Прелингвална фаза

n       Лингвална фаза

n       Постлингвална фаза -траје током целог живота.

Каратеристике прeлингвалне фазе:

  1. Вокализација– појава везана за прве месеце након рођења, када дете спонтано производи гласове. Први крик представља најранији облик вокализације. Дете производи гласове када плаче и када је задовољно. Ови гласови се јављају спонтано без учења. Да дете не уче те гласове дoказ је чињеница што се они јављају у истом облику код све деце различите нациналности, а изговарају их деца која су глува од рођења.
  2. Брбљање– пре него што се гласови комбинују у речи са значењем, они се код детета од 5 месеца појављују као група самогласника и сугласника , као дечије брбљање.  Дете изговара по неколико гласова заједно који немају никакво значење и не могу се репродуковати. Изговарајући те групе гласова дете се у ствари игра. У даљем развоју говора долази до удвајања тих поменитих слогова , па дете изговара “ма-ма”, “ба-ба”, али  ни ти удвојени гласови немају значење.

Упоредно са вокализацијом и брбљањем , са употребом говорног апарата, развија се и перцепција језика као и разумевање туђег говора. На узрасту од 6 месеци дете је у стању разликовати љутит тон  људског гласа од тепајућег.  Дете најпре разуме речи и реченице које одрасли изговарају на основу њихове мелодичке и ритмичке структуре.

Лингвистичка фаза:

Прва реч је група гласова које дете изговара а које има значење. Прва реч има извесне каратеристике.  Она је формално једна реч, али има значење реченице нпр. дете када каже: “Мама” оно тиме означава читаву мисао : “Мама узми ме”. Прва реч обично означава неко емоционално стање: жељу, тежњу или потребу.  Током друге године живота број речи које дете познаје или употребљава драстично се повећава. Са навршене две године тај број износи 200, у трећој око 700, у четвртој око 1500, а у петој око 2000 речи.

Развој реченице–  тек крајем друге године дете почиње комбиновати две речи у реченици. То су обично именица и глагол ( “ Дете руча.”), или именица и придев (“Лепа кућа.“). Ове реченице обично прати гестовима.  Убрзо затим саставља реченицу од три речи ( “Ана хоће лутку.”).

Условно можемо говорити о редоследу јављања речи код деце:

l       Прва половина друге године – именице

l       Друга половина друге године – придеви и прилози

l       Средина друге године – глаголи

l       Крајем друге и почетком треће године – заменице

l       У трећој години – речце, предлози, везници, бројеви .

l       Заменице се јављају крајем друге и почетком треће године, мада дете дуго користи своје име, што значи да се није издвојило из средине као посебна особа. Када дете употреби заменицу ЈА, постало је свесно себе, а то је важан период у животу детета.

До  краја предшколског периода у говору детета су заступљене све врсте речи и његов се говор приближава говору одраслих.

КАКО МОЖЕМО  СТИМУЛИСАТИ ЈЕЗИЧКИ РАЗВОЈ ДЕТЕТА ОД ПРВЕ ДО ТРЕЋЕ ГОДИНЕ ЖИВОТА

Да би дете овладало говором неопходан је спој срединских и биолошких фактора.  Наслеђе, нормална интелигенција, очуван слух, развијена моторика говорних органа, нису довољни без подстицајног деловања окружујуће средине.  Окружујућа средина за дете је породица у којој одраста и вртић у којем се развија. Што је богатија средина она је стимулативнија за говор. Дете говор  не учи него га стиче у средини којој одраста.

n       Важно је да дете слуша правилан говор и да има довољан број подстицаја.

n       Треба му говорити са пуно љубави, стрпљења и брижљивости, и никако га не треба ућуткавати.

n       У разговору са дететом употребљавати једноставне речи и реченице.

n       Гледати док дете гестикулира.

n       Слушати дете док прича.

n       Увек наглас покушајте да растумачите шта дете мисли.

n       Будите добар модел детету.

n       Учините комуникацију забавном.

n       Дете је активан учесник у комуникацији, и то треба поштовати.

n       Време храњења пружа пуно могућности за подстицање дечијег говорно-језичког развоја.

n       Дете гледа у Вас, показује руком храну и изговара “Руча!”, Ви одговарате и понављате дететове речи и додајете: “Ми ћемо ручати.”.

n       Ако дете само показује предмет, Ви га именујете нпр. “храна”.

n       Ако дете каже “со” за “сок”,  Ви поновите за њим, али правилно “сок”.

n       Можете се играти “чишћења кухиње”, и тражити од детета да Вам донесе свој тањир из ког је јело како би ширили фонд речи које разуме и изговара.

n       Допустите детету да се укључи у разговор, да прича о чему хоће .

n       Проширити разговор додавањем информација на одређену тему. Показати интересовање за оно што дете говори.

n       Играти се са дететом “ на слово на слово”.

n       Правити ланац речи у којима се мењањем једног гласа у речи добијају нове речи ( рак- мак- лак ).

n       Постицати говор и покрет кроз ритмичке песме ( ходалице, цупкалице ).

n       Довршавати започете речи ( одрасли – дете,  дете –дете) и стихове познатих песама детету.

n       Именовање по сликама, довршавање реченице ( сликовне карте, слике из новина, ….  )

n       У периоду развитка говора дете треба само подстицати на говор , пружити му добре узоре и не бити сувише строг у процењивању дечијег говора, не критиковати сувише и не захтевати много.

n       За развој говора значајан је и начин на који родитељ испољава осећања према детету. Мајка која испољава своје задовољство дететом, хвали га а такође испољава своју љубав невербално ( милује га љуби) подстиче развој говора свог детета.

    Говорне тешкоће и грешке у изговору детета не треба критиковати јер се дете може обесхрабити и престати да говори или правити још веће грешке. Детету треба правилно поновити , реч, фразу или реченицу.

 

ЗНАЧАЈ ПОВЕЗАНОСТИ МОТОРИКЕ И ГОВОРА КОД ДЕЦЕ

Научници који се баве развојем ЦНС код деце у сарадњи са онима који се баве говором открили су да велико стимулативно значење за развој говора код деце има управо  моторика руке тј . прстију.  Повезаност те две функције лако је уочити, јер сви а посебно деца у тренутку када не могу да пронађу одговарајућу реч , помогну себи рукама или гестовима ( или обрнути док дете црта често плази језик). Што су дететови прстићи активнији то се боље остварује његов говорни, емоционални и интелектуални развој.  Игре са прстићима чине дете емоционално и ментално опуштеније па их  је зато потребно започети већ у најранијој доби , пре 6 месеца. Приликом вежбања прстића родитељи  би требали да певају деци ритмичке песмице и бројалице, јер само на тај начин двојако стимулише дететов говор.  Дете памти оно што види и уради, сваку реч пропратити покретом – говором. Постицати дете да само изговори реч уз коришћење покрета ( у пракси дете покаже а одрасли каже).

Ко је логопед и када му се обратити?

ЛОГОПЕД је стручњак за говорно-језичку патологију који проучава, дијагностикује и ради на отклањању поремећаја говора, језика и гласа, на рехабилитацији логопата и превенцији говорно-језичких поремећаја.

ЛОГОПЕДИЈА је мултидисциплинарна наука која интегрише знања из области медицинских, лингвистичких, психолошких и педагошких наука, у складу са потребама превенције, дијагностике, терапије, истраживања говорно-језичких поремећаја што је и предмет логопедије. (Дефектолошки лексикон, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1999.).

Уколико постоји било које одступање у развоју говорно- језичких способности, како на раном ( не одазива се на име, не вокализује, не успоставља контак очима, не користи реч...) тако и на каснијим узрастима ( не изговара адекватно гласове, реченица је аграматична, не развијене графомоторичке способности...)   потребно је контактирати логопеда.

 

Логопед Ана Хаџић