Вртићи без граница  2

 

ФЕСТИВАЛ НАУКЕ У ЛИПОВАЧКОЈ ШУМИ

 

Тим васпитача и стручних сарадника из Сремчице, организовали су Фестивал науке у природи, са тридесетак малишана и њихових родитеља.

Липовачка шума, део Дуги рт (споменик природе) је место на коме смо се заједно са: децом, родитељима, бакама и декама окупили, а затим кренули у истраживање заједно са представницима Србија шума, нашим домаћинима.

На самом почетку упознали смо шумаре Момира и Бору, који су нас повели у шетњу кроз шуму. Деца су на самом уласку у шуму добила заставице Вртићи без граница, које су нам  у шетњи служиле да обелезимо стазицу којом се крећемо, и станице на којима смо се задржавали и истраживали. Обележили смо место на коме смо видели мравињак, кртичњак, печурке, печурке пањуше на трулим пањевима, младу грабову пуму, дивљу трешњу, кукурек… Заставицама смо обележили сва места на којима смо несто сазнали и пронашли, а у повратку смо планирали да наше заставице покупимо и још једном се сетимо шта нам је шумар на том месту испричао.

Шетња шумском стазом дугачка је око 800м. Пролази се кроз листопадну шуму у којој се налазе  храст, липа, јасен, јавор, граб, буква, клен. Шумска стаза је сада покривена лишћем које је опало, има и пуно жирева која су деца прикупила, а наши домаћини су нам испричали причу о жиру и жировој кућици.

Прикупљали смо различито лишће које смо проучавати под лупом на крају шумске стазе, заједно са печуркама и малим шумским инсектима: бубамаром, скакавцем и мравима.

Шумар Момир нам је рекао у шуми постоји много заштићених биљних врста, али да су у овом тренутку најугроженије печурке које су отровне. Упозорио је децу да их не дирају, и показао им на једној великој печурки делове ове биљке.

 

Наишли смо на жбунасто биље, и један тек пошумљени део око кога кружи стаза.

Домаћини су нас провели свим шумским стазама, да се не изгубимо, а ми смо научили и како да се орјентишемо у шуми. Шумар нам  је причао и показао нам маховину, мравињак, годове на трулом пању,…али смо ми ми понели и компас….за сваки случај.

 

Кренули смо заједно другом шумском стазам која води до Сремачке реке и једне прелепе сценографије. На овом простору се налазе: дрвене клупице, сеник, мостић изнад Сремачке реке, канте за отпатке… ту смо се мало одморили и сазнали још понешто од домаћина. Испричао нам је и тајне шуме. Момир нам је причао о животињама које у шуми живе, али нам је објаснио да се животње боје људи и да су се оне сад склониле од нас. Причао је да у том делу шуме има пуно: великих корњача, даждевњака и змија. Корњаче су се сакриле јер су плашљиве као и даждевњаци, а змије нису отровне и нема потребе да их се бојимо.

Проучавали смо прикупљено лишће и истраживали га под лупом заједно са печуркама којих има доста у том делу шуме.

 

Повратак је био занимљив, сви смо били уморни…а стаза узбрдо…па смо скупљали заставице и више ништа нисмо питали шумара.

 

За собом смо покупили све случајне отпатке који су за нама остали.

 

Где и како даље…рећиће нам деца кад поново дођу у вртић…

Иначе, пројекат „Вртићи без граница 2 – квалитетно инклузивно предшколско васпитање и образовање у Србији“, пaртнeрски рeaлизуjу УНИЦEФ и Mинистaрствo прoсвeтe, нaукe и тeхнoлoшкoг рaзвoja Рeпубликe Србиje у сaрaдњи сa ЦИП-Цeнтрoм зa интeрaктивну пeдaгoгиjу,10 прeдшкoлских устaнoвa и лoкaлних сaмoупрaвa кoje  у њему учeствуjу, Институтoм зa пeдaгoгиjу и aндрaгoгиjу и другим пaртнeримa, уз пoдршку Швajцaрскe aгeнциje зa рaзвoj и сaрaдњу.  Пројекат имa зa циљ вeћe укључивaњe дeцe узрaстa 3 дo 5,5 гoдинa, укључујући и  дeцу из друштвeнo oсeтљивих групa, која нису обухваћена системом предшколског васпитања и образовања, у крaткe квaлитeтнe инклузивнe прoгрaмe.