У сарадњи дневног листа Политика и УНИЦЕФ-а започет је пројекат посвећен правима детета, и једном месечно Политика објављује чланак посвећен овој теми. Овог месеца разговор је вођен о правима деце на одмор, игру, слободно време и рекреацију и о следећим питањима:

Колико деца данас заиста имају времена за одмор, рекреацију и игру?

Када га имају, како га најчешће користе?

Каква је понуда и колико она одређује квалитет дечјег живота?

Да ли има разлике између ранијих генерација и садашње деце у квалитету провођења слободног времена?

Да ли савремене технологије утичу лошије на квалитет времена одређеног за игру и одмор, да ли су више отуђени…?

На последња два питања новинарке Марије Бракочевић одговарале су стручна сарадница Невена Стрижак и социјална радница Милица Марковић из Предшколске Установе Чукарица.

„Колико деца данас заиста имају времена за одмор, рекреацију и игру?

Када га имају, како га најчешће користе?

Покушаћу да Вам објединим одговор на ова питања.

Деци која бораве у вртићу омогућен је лепо избалансиран дан, у коме се и плански извођене активности за подстицање развоја организују тако да буду игровног карактера, слободне и релаксирајуће. Када је у питању нека општија слика друштва данас, избегли бисмо било какве генерализације. Значајне разлике постоје зависно од социо-економског статуса породице, то јест прилика породице да детету посвете квалитетно испуњено време, да му омогуће спортске или културне садржаје спрам његових талената и интересовања и да породични живот обогате таквим елементима. Због тога је важно тражити начине да се подрже породице и да се свој деци омогући стабилно и сигурно окружење за игру.
Каква је понуда и колико она одређује квалитет дечјег живота? Да ли има разлике између ранијих генерација и садашње деце у квалитету провођења слободног времена?
Свака генерација разликује се од претходне. Важно је размислити шта је то што мислимо кад кажемо „квалитетно слободно време“, јер ће за свако појединачно дете то подразумевати нешто различито, у зависности од специфичности конкретног детета, контекста и породице. Универзална премиса свакако би морала бити да је детету потребно да се осећа сигурно, вољено и збринуто и да има време и простор у коме може да се посвети истраживању и игрању игара које га у том моменту инспиришу, испуњавају и подстичу.

Да ли савремене технологије утичу лошије на квалитет времена одређеног за игру и одмор, да ли су више отуђени…?

Савремене технологије су важно научно достигнуће без кога деца неће моћи да потпуно фукционишу у савременом свету. Из тог разлога, важно је разумети да оне нису нужно малиган утицај на дете, уколико се, наравно, не злоупотребљавају и уколико се за њима не посеже зарад смиривања, дистанцирања и ућуткивања детета, као “таблета”. Деци треба пружити прилику да користе и разумеју употребну вредност дигиталних технологија, да уз њих науче да уче и да увиде да могу да их користе и у сарадњи са вршњацима на заједничком пројекту. Отуђеност је нуспојава технолошких достигнућа датих детету без подршке, објашњења, учешћа одраслог који прати и усмерава активност. Тако, да ако се без подршке, објашњења, праћења и усмеравања употребљавају савремене технологије, квалитет времена одређеног за игру и одмор је подређенији њима и води ка већој отуђености деце, али и нас одраслих.“